Većina savremenog Pariza posledica je velikih gradskih naseljavanja sredinom devetnaestog veka.
Vekovima, grad je bio lavirint uskih ulica i poludrvenih kuća, ali počevši od 1852. urbanizacijski program Barona Haussmana uključivao je rušenje celih četvrti radi stvaranja prostora za široke avenije obrubljene neoklasičnim kamenim zgradama buržoaskog ranga. Kodeks izgradnje nije se od tada mnogo promenio, te se planovi drugog carstva uglavnom primenjuju i danas.
 |
| Bulevar Haussman u Parizu |
Propis o "svrstavanju", koji reguliše fasade novogradnja u skladu s preodređenom širinom ulice, još je na snazi. Visina zgrade ograničena je u skladu s širinom ulice, te je teško dobiti odobrenje za izgradnju viših zgrada.
Mnoge važne pariške institucije, smeštene su izvan limita grada. Finansijsko-poslovna četvrt (La Defense), glavni tržni centar na veliko (Rungis), škole (École Polytechnique, HEC, ESSEC, INSEAD), istraživačke laboratorije (u Saclayu ili Évryju), najveći stadion (Stade de France), i vladini uredi (ministarstvo prometa).
Haussmanovo renoviranje Pariza bio je program modernizacije koji je naručio Napoleon III izmedju 1853. i 1870. Projekat je obuhvatio sve aspekte urbanog planiranja, kako u centru Pariza, tako i u okolnim okruzima.
Video o Haussmanovom stilu izgradnje:
Нема коментара:
Постави коментар